(СВАКО)ДНЕВНИК - Игор Ђурић
18. јануар 2023. године
Лазаревац
У маркету, ред пред касом, нико неће да пропусти младу жену са дететом.
Када ја то учиним, она стане испред мене али ми не каже "хвала".
На основу њеног поимања света подразумевало се и то да је нико неће пропустити испред себе, али и то да она не каже "хвала" када то неко учини.
Једноставно, такав је доминантни систем вредности.
16. јануар 2023. године
Лазаревац
Постали смо зависници и без наркотика, коцке и алкохола (мада је ово последње дискутабилно што се мене тиче).
Сео сам у аутомобил, упалио и кренуо низ улицу Бранка Радичевића према Трећој месној. У улици Милована Лазаревића схватио сам да сам заборавио мобилни телефон (остао да се пуни).
Добио сам напад панике и упао у апстиненцијалну кризу. Осећао сам се изгубљено без мобилног телефона иако ми ништа није требао.
Чиста наркоманија!
14. јануар
Лазаревац
Изашао да се надишем чистог смога. У главној улици више паса луталица него људи. Лају на пролазнике, нападају бициклисте. Већ код семафора, на крају пешачке зоне, гризу фелне аутомобила у покрету.
Пасмине различите. Већину су "велики љубитељи животиња" држали док им нису досадили а онда их једне ноћи тајно избацили из аутомобила.
Често кроз прозор стана гледам како кидишу на децу, жене, старце, и то у чопорима.
Питам се: зар све морамо накарадно да схватамо?
Псима није место на улици. Нема то везе са хуманошћу и љубављу према животињама. У питању је неспособност и слепо прихватање бесмислених наратива.
